Аутор: Видосава Стојшин - Неда

Јесења прича

Mајка грана каже деци : ” Немојте се нагињати,пашћете, а онда ће вас ветар одувати.”

Кад су били мали слушали су мајку, али кад су се развили , заборавили су њене речи.

Уживали су да се љуљају на ветру и шапућу. Ко год је је пролазио шумом говорио би : ” Лишће шушти. ”

Лишће би се засмејало.

Дошла је јесен. Дували су јаки ветрови. Почеле су кише. Лишћу је било хладно.

Једног дана дође у шуму непознати ветар .

” Дошао сам” рече он “да вас поведем у једну лепу и далеку земљу. Хајде пожурите, немам пуно времена! Ја ћу тихо засвирати гитару, а ви ћете зашуштати ,а кад засвирам јаче, то је знак за покрет.”

Листови се погледаше и видеше да више нису зелени. Неки су били црвени, неки жути а неки тамно смеђи.

Ветар засвира тихо – лишће зашушта. Кад звуци његове гитаре постадоше гласнији, лишће полете за ветром у далеку земљу.