Прошла зима, зазеленела трава, а у трави пролећни цветови, бубице – ври од живота. Сунце разнежено обасјава планету, ваздух препун мириса. Дувају ветрови, отварају листове на дрвећу. Онда преко ноћи процветају воћке: оките се гране белим и ружичастим цветовима. Природа се претворила у радионицу: сви раде. Јабука у дворишту као невеста – цвет до цвета. […]
У једној краљевини,далеко,далеко одавде,живео краљ Хенри Десети са краљицом Хедвигом. Имали су две кћерке: принцезу Терезу и принцезу Силвију. Краљ је сваког дана обављао своје краљевске дужности,а краљица је кувала, прала, пеглала, шила, везла, плела. Све што је радила, радила је из забаве и то је чинило срећном и задовољном. Принцезе су ишле у школу […]
Сутра је Сарин рођендан. Мама пече коре за торту. Помаже јој пријатељица, јер Сара је мала а Сања још мања. Али Сара мисли да је велика. Чини јој се да је ове недеље сваки дан расла за један центиметар, можда јој се тако само чини. А и прави се важна (тако каже Сања), јер сутра […]
Е, шта ми се данас догодило! Лежим на сунцу, као спавам, а све чујем и све видим. Кад одједном осетим да ми је неко скочио на леђа, па на главу и преко њушке право у шапе. Гледам, а не верујем властитим очима – миш Цију! Стоји, гледа у мене и цијуче. Пошто смо у школи […]
Ирена је за рођендан добила маче. Било је бело са жуто-смеђим шарама. „Мау“ рекло је маче и уплашено гледало у Ирену. „Одувек сам желела да имам мацу“ шапнула је мачету, а оно је почело да преде. „Како се зовеш?“ каже тихо Ирена, а онда сама одговара: „Лина.“ Мачету се свиђа име и умиљава се. „Ето“, […]
Јасна је ишла из школе. Ранац на леђима био јој је тежак. Ишла је лагано и размишљала како то да данас, онако лак задатак из математике није успела да реши. Није био њен дан или како тата каже наишла жута минута. Без везе. Иде Јасна, гледа у врхове својих патика и види нешто – мало […]
Тече река Рабас између брда, шума, ливада и њива. Жубори, шуми, негде утихне, на неком месту као да се његова вода свађа са камењем које је прекрило дно. Сунце се пробија кроз лишће дрвећа и, ево – већ неколико најупорнијих зрака уронило је у речицу, позлатило рибице и рачиће и прозирна крила вилиног коњица који […]
Била једном једна жена која је имала седам кћери. Донатела је била најстарија и најозбиљнија. Ребека је била млађа и помало бојажљива. Мирела је волела сама да се игра. Фани је увек била у Мирелиној близини али је само посматрала и дивила јој се. Соња је долазила ко зна одакле, мало се задржавала код Миреле, […]
Били смо у Будви. Мој брат Јован је упознао Сашу. Саша је ишао у други разред као и Јован. Цео дан су били заједно и измишљали хиљаду игара. Када смо се спремили за повратак у Београд, Јован и Саша су нешто дуго шапутали. Ствари су биле спаковане,кесе са шкољкама,разнобојним каменчићима и песком такође,а три флаше […]
Mајка грана каже деци : ” Немојте се нагињати,пашћете, а онда ће вас ветар одувати.” Кад су били мали слушали су мајку, али кад су се развили , заборавили су њене речи. Уживали су да се љуљају на ветру и шапућу. Ко год је је пролазио шумом говорио би : ” Лишће шушти. ” Лишће […]