Аутор: Видосава Стојшин - Неда

Пиленце Миленце

Пиле (у јајету): Куц, куц! Могу ли напоље?

Мачка: Ко је то? Ко то куца? Ко то виче?

Пиле: Ја – Пиленце Миленце, а ко си ти?

Мачка: О, ја сам Цицика Мицика (мазним гласом). Може, може, изађи слободно, баш се радујем. Мјау, мјау.

Пиле: А, не, не свиђа ми се твој глас. Завијаш као сирена. То је опасност. Полиција! (мачка бежи).

Пиле: Куц, куц. Јел отишла Цицика Мицика? Јел дошла полиција? Могу ли напоље?

Пас: Хеј, ко то виче? Никог не видим, али чујем.

Пиле: Ја сам Пиленце Миленце. Још сам у јајету. А ко си ти?

Пас: Ја сам Куца Буца. Имам важан задатак да ухватим крадљивицу кобасица, Цицику Мицику. Нањушио сам да је овде била. Извини, журим.

Пиле (плачним гласом): Куц, куц. Хоћу напоље! Смем ли? Овде ми је тесно. Где је моја мама? М…а..м…а…

Квочка (трчи): Кво, кво, кво. Ево ме (грли пиленце које је изашло из јајета и пијуче).