Аутор: Видосава Стојшин - Неда

Пчелица Јелица

Лица: Пчелица Јелица, Бумбар, цветови, лептири
Место: ливада

Пчелица Јелица лети од цвета до цвета, скупља поленов прах и пева:

ЈА САМ МАЛА ПЧЕЛИЦА

ИМЕ МИ ЈЕ ЈЕЛИЦА

ЦВЕЋЕ, ЦВЕЋЕ, ЈА САМ ТУ

ЗУ-ЗУ-ЗУ, ЗУ-ЗУ-ЗУ.

Цветови се смеше благонаклоно пчелици.

Бумбар долеће љутито и каже: Ко је то на МОЈОЈ ливади?

Пчелица Јелица: Ја сам Пчелица Јелица, а ко си ти?

Бумбар: Ја сам Цар Бумбар, зар не знаш?! То није могуће! МЕНЕ СВИ знају.

Пчелица Јелица: Не, нисам знала. Ја сам први пут на овој ливади. А, уосталом, ми смо у школи учили да ми пчеле немамо цара. Ми имамо матицу. И још смо у школи учили да ливада припада свима: и нама пчелама, и лептирима, и бубицама .

Бумбар: Како се усуђујеш да тако разговараш са мном?! Дај ми ту зделицу са поленовим прахом и губи се одавде!

Пчелица Јелица: Не, не дам! (отимају се о зделицу) Поленов прах носим у кошницу да пчелице радилице праве мед.

Бумбар: Шта?! Не даш?!

Пчелица Јелица: Е, баш не дам! (бежи између цветова, бумбар за њом. Пчелица зуји и дозива остале пчеле које су на ливади. Оне опколе бумбара, а он покушава да побегне, вичући:

Упомоћ! Упомоћ!

Бумбар побегне, а пчеле и цветови играју око Пчелице Јелице И певају:

ЗУ-ЗУ-ЗУ, ЗУ-ЗУ-ЗУ

МИ СМО ТУ, МИ СМО ТУ

НА ЛИВАДИ САД ЈЕ РЕД

ПРАВИЋЕМО СЛАТКИ МЕД